Kukanje na vapore

Ovo je ništo s čin bi se svi škojari mogli poispovijetit. Bokun gozja koje u nekin slučajevima plovi i po četiri ure. Nema što ti ne prođe kroz tikvu u te četiri ure, hoću malo ubit oko, hoću malo vidit što ima na mobitelu. Na kraju, većina čejadi ćakulaju jedni s drugima ili olajavaju ove što sedu blizu njih (jer ih ovi ko ne čuju). Da van pravo rečin ne znam ni ja što bi čini za vrime tega plovjenja, vidin da stare muči što san jan sa slušalicama, ali što in jan mogu.. 

Zaključi san da nakun nikega vrimena da ni problem što se čejad olajavaju, ali najveći problem kad je jugo ili šiloko na moru. E, ondar imamo problem, tad te ni briga što ko čini ili je li kogod nosi slušalice, tad te jedino briga hoćeš preživit s obziron da jadrolinija ima krntije od vapori. Ne znaš koji je gori od gorega; jedan kasni, drugi smrdi, treći ne može izać na valove. Uglavnon jan nisan nikad ču da je i jedan vapor vaja ikomu, ali tako i meni. 

Malo bi i prokomentira i kašnjenje vapori. Ne znan kako jadroliniju ni sram da in toliko kasnu vapori. Liti npr. vapori znaju kasnit po dvi tri ure i nikomu se ne izvinu zbog tega. Sad, da je samo to problem liti bilo bi dobro, ali oni uz to silno kašnjenje ne uspiju ukrcat sva auta. Sad, lako npr. Bračanima, oni imaju vapor svako malo, ali nama Korčulanima, mi imamo dva vapora dnevno i sad čejad izgubu cili dan ili jo gore tribuju plaćat dodatno noćenje u Splitu.

Ondar, i kad uspijete ćapat misto na temu vražjemu vaporu, ondar nema di za sest jer se čejad toliko raspritu po kaučima. Jan mislin da se toliko ni ne rasprte kad su doma. Meni mater uvik reče: „Ivane, homo ća malo ranije da ćapamo kauče, pa da jan mogu leć“. Ona mi uvik reče da joj nin problem ako i vaja ili čejad rigaju oko nje, njoj je najbitnije da se ona može rasprtit na kauče. Zimi, kad su vapori skoro prazni, ondar mi je u redu da se čejad rasprtu, ali problem je u temu što ima onih ko moja mater koji se uvik rasprtu. Jan mislin da bi jadrolinija tribovala uvest mogućnost da čejad mogu donit kauč iz doma u trajekt kad gredu put Splita, mislin da bi to moglo riješit sve probleme. 

Znate, ovo se sve da podnit kako bi se reklo, ali najgore je zimi, jugo, a petak. Kao učenik koji ide svojima doma, skoro svaki vikend doživi sam ovu situaciju previše puti. Prvo vapori iz Grčke ne mogu na veće valove, jan mislin da bi to trebalo uć u knjige kao činjenica. Znači, vapori koji inače plovi koji je dosta komodan ne plovi jer ne može na valove, ondar tribovaju veterani nastupat ko vjerovatno najpoznatiji trajekt „Lastovo“ zvan također i „Car“. Sad jan ne mogu ulaziti u mehaniku i njegovu kvalitetu, ali što se tiče udobnosti nula bodova. Prvo što smrdi, ima priko pedeset godišć, nema nikad mista, nizak je tako da sva čejad što su preko metar i devedeset se moraju prigibat da ne bi razbili tikvu. Drugo, jan ne zna kako nešto može bit toliko bučno, ali ti vapor kad tek krene i kad se akoštaje ima neki zaglušujući zvuk, jan mislin da će otpast uši u nekin momentima. Ako bi mo to uzeli sve u obzir i nin baš najboji vapor na svitu, ali svima škojarima je najdraži, meni osobno nin. Mislin i da znan zašto, ima dušu, pravu, gotovo opipljivu, ali ima jednu bitnu prednost, jadno je brz. Da se vratin na taj zimski petak, kad plovi taj „Car“ nema mista za ništa pa čejad sedu po skalama na košima od smeća, po podu, ma nema di ne sedu! Sad da je to kraj nevoji bilo bi dobro, ali kad katamaran ne plovi znači da tih trista čejadi što inače gre s katamaranu, sad moraju poć s vaporu, tako da ti bidan vapor s već ograničenim prostoru mora smistit jadno puno čejadi. Ondar povrh svega kad se čuje ti zaglušujući zvuk to znači da kreće jedna zabavna avantura, sad do Splitskih Vrata nema toliko problemi tu će koji mali val zasmetat, ali mi to Korčulani i ne primjetimo. Kad ondar dođemo između Hvara i Brača, tad kreće malo jače vajat. Tad se već ovi s slabijin stumku počnu strašit, nin in baš svejedno, ali to je još ništa, što ih tek čeka. Ondar dođemo do Hvara tu bude malo gore, tad se čejad počnu mahat s novinama da počne in bit je malo muka, ali još niko ne riga. E, ali kad se prođu Paklinski Otoci, e ondar počmu mu valovi što gredu preko vapora, po tri-četiri metra, tad počnu muke. I tako to traje dugo jer trajekt mora usporit zbog velih valova, dica pitaju matere hoće preživit,itd. Dobije se jedna takva atmosfera, kao da je apokalipsa. Uglavnon, kad vapor uspije uplovit nakon četiri ure vrlo traumatičnog iskustva, e ondar poštujete onu uzreku: „Poštuj more, drž se kraja“.